Hetman (ingiz-saks häm skandinav xalıqlarında Headmann, almança Hauptmann, çexçä hejtman, läxçä hetman, ukrainça гетьман) — Çexiädä (XV ğasırda), Reç Pospolitada, Rusiä patşalığında, Moldova kenäzlegendä ğäskär başlığınıñ tarixi ataması, 1918 yılda Ukrainada il xakime iseme.

Ukraina hetmanı Bogdan Xmelnitskiy
Reç Pospolita hetmanı Stefan Çarnetski

Atama үзгәртү

Hetman süze alman «hauptmann» («haupt» - baş, mann - keşe) süzennän çıqqan.

Çexiä үзгәртү

  • XIII ğasırdan 1918 yılğa qädär Moraviädä Çexiä patşasınıñ wäkile hetman dip atalğan.
  • XV ğasırda Çexiädä taboritlar ğäskär başlığı
  • 2000 yıldan Çexiäneñ töbäge xakime ataması

Reç Pospolita үзгәртү

Zaporojye Ğäskäre үзгәртү

1572 yılda reyestr kazak ğäskäre oyışqannan soñ, anıñ başlığı Zaporojye Ğäskäre Hetmanı dip atalğan.

1637-1638 yıllarda kazaklar baş kütärülären bastırğannan soñ, Hetman titulı beterelä.

1648 yılda Ukrainada baş kütärüdä Bogdan Xmelnitskiy hetman itep iğlan itelä.

1657 yılda Bogdan Xmelnitskiy ülgännän soñ Hetmanlıq bülengän.

1704 yılda hetman İvan Mazepa Dnepr uñ yarın yawlap ala. 1708 yılda Mazepa Şvetsiä ğäskäre yağına küçä, läkin kazaklar anı yaqlamıylar.

1708 yılda yaña saylanğan hetman İvan Skoropadskiy Räsäyne yaqlıy.

1764 yılda Yekaterina II hetmalıqnı yuq itä.

1918 yılda Watandaşlar suğışı waqıtında Pavel Skoropadskiy hetman bulıp atalğan, noyäberdä ul Almaniägä qaça häm titul alına.

Ädäbiät үзгәртү

  • Вернадский Г. В. История России − в 5-и кн.. — США, 1943−1968.
  • Голобуцький В. Запорозьке козацтво. — Київ, 1994. — 380 с. (укр.)
  • Енциклопедія історії України. У 10 т. / Інститут історії України НАН України. Редкол В. А. Смолій та ін. — Київ: «Наукова думка», 2009. — 5000 экз. — ISBN 978-966-00-1028-1. (укр.)
  • История Украины: научно-популярные очерки / Институт истории Украины, НАН Украины. Колл. авт. Под ред. В. А. Смолия. [1]. — К.: ОЛМА Медиа Групп, 2008. — 1070 с. — ISBN 978-5-373-02355-9.
  • Карамзин Н. М. История государства Российского. — СПб.: Тип. Н. Греча, 1816—1829.
  • Маркевич Н. История малой России — М.: Издание книгопродавца О. И. Хрусталева, в типографии Августа Семена, при Императорской Медико-Хирургической Академии, 1842.
  • Савельев Е. П. Племенной и общественный состав казачества (исторические наброски) // «Донские областные ведомости». — 1913.(11.06−29.12) — № 125−278.
  • Сапожников И. В. Запорожские и черноморские казаки в Хаджи-бее и Одессе (1770−1820-е годы). — О., 1998. — 272. соавтор Сапожникова Г. В.
  • Эварницкій Д. І. Исторія запорожскихъ козаковъ: в 3-хъ т. — СПб.: 1892−1897.;
  • Яворницкий Д. И. История запорожских казаков: в 3-х т. — М.; К.: «Наукова думка», 1990. (рус.).
  • Яковенко Н. Н. Нарис історії України з найдавніших часів до кінця ХVІІІ ст. — Київ: «Генеза», 1997. — 380 с. (укр.)