Чуприя (серб. Ћуприја ) — Сербиянең Поморав округы Чуприя[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[3][4][5]

Чуприя
Илтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия[1]
Нәрсәнең башкаласы Чуприя[d]
Административ-территориаль берәмлек Чуприя[d]
Сәгать поясы UTC+01:00
Халык саны 20 585 (1 апрель 2002)[2],
19 471 (1 октябрь 2011)[2],
21 367 (31 март 1991)[2],
20 547 (31 март 1981)[2],
17 564 (31 март 1971)[2],
14 053 (31 март 1961)[2],
11 967 (31 март 1953)[2],
9609 (15 март 1948)[2]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 116 метр
Кардәш шәһәр Селе, Босанска-Градишка һәм Добой
Мәйдан 287 км²[1]
Почта индексы 35230
Рәсми веб-сайт cuprija.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 035
Номер тамгасы коды ĆU
Карта
 Чуприя Викиҗыентыкта

Географиясе

үзгәртү

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 116 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[6]

Демография

үзгәртү
Ел Халык саны
1948 9609 [2]
1953 11 967 [2]
Ел Халык саны
1961 14 053 [2]
1971 17 564 [2]
Ел Халык саны
1981 20 547 [2]
1991 21 367 [2]
Ел Халык саны
2002 20 585 [2]
2011 19 471 [2]


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. 1,0 1,1 https://cuprija.rs/sr/%d0%be-%d1%9b%d1%83%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b8/
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  6. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.