Црна Трава (серб. Црна Трава) — Сербиянең Ябланич округы Црна-Трава[d][1] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Црна Трава
Илтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия[1]
Нәрсәнең башкаласы Црна-Трава[d]
Административ-территориаль берәмлек Црна-Трава[d][1]
Сәгать поясы UTC+01:00 һәм Үзәк Аурупа вакыты[d]
Халык саны 434
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 964 метр
Мәйдан 312 км²
Почта индексы 16215
Рәсми веб-сайт crnatrava.org
Харита сурәте
Номер тамгасы коды LE
Карта
 Црна Трава Викиҗыентыкта

Географиясе

үзгәртү

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 964 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[5]

Демография

үзгәртү


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. 1,0 1,1 1,2 http://web.archive.org/web/20160530172604/http://www.rgz.gov.rs/upload/web/Spisak%20KO-20150521.zipRepublicki geodetski zavod.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.