Рума (серб. Рума) — Сербиянең Воеводина автоном крае Рума[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[1][2][3]

Рума
Илтамга
Нигезләнү датасы 1746
Сурәт
Дәүләт  Сербия
Нәрсәнең башкаласы Рума[d]
Административ-территориаль берәмлек Рума[d]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 169 метр
Кардәш шәһәр Арзамас
Мәйдан 582 км²
Почта индексы 22400
Рәсми веб-сайт ruma.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 22
Номер тамгасы коды RU
Карта
 Рума Викиҗыентыкта

Географиясе

үзгәртү

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 169 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.[4]

Демография

үзгәртү


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.