[1]

Парачин
Илтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия[1]
Нәрсәнең башкаласы Парачин[d]
Административ-территориаль берәмлек Парачин[d][1]
Сәгать поясы UTC+01:00
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 128 метр
Кардәш шәһәр Мурска-Собота
Мәйдан 542 км²
Почта индексы 35250
Рәсми веб-сайт paracin.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 035
Номер тамгасы коды PN
Карта
 Парачин Викиҗыентыкта

Парачин (серб. Параћин) — Сербиянең Поморав округы Парачин[d][1] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Географиясе

үзгәртү

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 128 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[5]

Демография

үзгәртү


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 https://www.paracin.rs/index.php/o-paracinu/licna-karta-opstine
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.