Нови Бечей

Нови Бечей
	Нови Бечей
	Илтамга
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Нови-Бечей[d]
Административ-территориаль берәмлек	Нови-Бечей[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00
Халык саны	16 378 (1961),; 16 075 (1971),; 16 091 (1981),; 14 452 (2002),; 15 404 (1991),; 13 133 (2011),; 16 303 (1953),; 15 664 (1984)
Әлеге административ-территориаль берәмлеккә керүче авыллар	Vranjevo[d]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	80 метр
Кардәш шәһәр	Mezőtúr[d], Штурово[d], Батайск һәм Кнәжеватс
Мәйдан	609 км²
Почта индексы	23272
Рәсми веб-сайт	novibecej.rs
Җирле телефон коды	023
Номер тамгасы коды	ZR
	Нови Бечей Викиҗыентыкта

Нови Бечей (серб. Нови Бечеј) — Сербиянең Воеводина автоном крае Нови-Бечей^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[2]^[3]^[4]

Географиясе

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 80 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.^[5]

Демография

Ел	Халык саны
1953	16 303	^[1]
1961	16 378	^[1]

Ел	Халык саны
1971	16 075	^[1]
1981	16 091	^[1]

Ел	Халык саны
1984	15 664	^[1]
1991	15 404	^[1]

Ел	Халык саны
2002	14 452	^[1]
2011	13 133	^[1]

Искәрмәләр

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_615c219a3dc766d4-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[2]

[3]

[4]

[1]

[5]