Каньижа

Каньижа
	Каньижа
	серб. Кањижа
Байрак	Илтамга
Рәсми исем	Кањижа, Magyarkanizsa һәм Ókanizsa
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Канижа[d]
Административ-территориаль берәмлек	Канижа[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00 һәм UTC+02:00
Халык саны	9871 (2011)
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	80 метр
Кардәш шәһәр	Будаёрш[d], Чумань, Ференцварош[d], Кишкунхалаш[d], Наҗканижа, Кралөвски-Хлметс[d], Рёске[d], Сфынту Георге, Фельшожольца[d], Тата[d], Свилайнатс һәм Суботитса
Мәйдан	76,1 км²
Почта индексы	24420
Рәсми веб-сайт	kanjiza.rs
Номер тамгасы коды	KA
	Каньижа Викиҗыентыкта

Каньижа (серб. Кањижа) — Сербиянең Воеводина автоном крае Канижа^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[2]^[3]^[4]

Географиясе

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 80 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.^[5]

Демография

Ел	Халык саны
1948	11 139
1953	10 842

Ел	Халык саны
1961	10 722
1971	11 240

Ел	Халык саны
1981	11 759
1991	11 541

Ел	Халык саны
2002	10 200
2011	9871

Искәрмәләр

↑ ^1,0 ^1,1 Helységnevek megmagyarositása — 1902.
https://wikidata.org/wiki/Track:Q947009
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_a4605c3c798fc0c2-1] 1,0 ^1,1 Helységnevek megmagyarositása — 1902.
https://wikidata.org/wiki/Track:Q947009

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[2]

[3]

[4]

[1]

[5]