Заечар (серб. Зајечар) — Сербиянең Заечар округы Заечар[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Заечар
БайракИлтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия
Нәрсәнең башкаласы Заечар бүлгесе[d], Заечар[d] һәм Заечар[d]
Административ-территориаль берәмлек Заечар[d]
Сәгать поясы UTC+01:00 һәм Үзәк Аурупа вакыты[d]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 134 метр
Кардәш шәһәр Видин[d][1], Калафат[d] һәм Кылыраш
Мәйдан 1068 км²
Почта индексы 19000
Харита сурәте
Рәсми веб-сайт zajecar.info
Җирле телефон коды 019
Номер тамгасы коды ZA
Карта
 Заечар Викиҗыентыкта

Географиясе үзгәртү

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 134 метр биеклектә урнашкан.

Климаты үзгәртү

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[5]

Демография үзгәртү


Искәрмәләр үзгәртү

  1. http://vidin.bg/wps/portal/vidin/municipality/international-colaborations
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият үзгәртү

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.