Заечар

Заечар
	Заечар
Байрак	Илтамга
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Заечар бүлгесе[d], Заечар[d] һәм Заечар[d]
Административ-территориаль берәмлек	Заечар[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00 һәм Үзәк Аурупа вакыты[d]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	134 метр
Кардәш шәһәр	Видин[d], Калафат[d] һәм Кылыраш
Мәйдан	1068 км²
Почта индексы	19000
Рәсми веб-сайт	zajecar.info
Җирле телефон коды	019
Номер тамгасы коды	ZA
	Заечар Викиҗыентыкта

Заечар (серб. Зајечар) — Сербиянең Заечар округы Заечар^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[3]^[4]^[5]

Географиясе

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 134 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.^[6]

Демография

Искәрмәләр

↑ http://web.archive.org/web/20160530172604/http://www.rgz.gov.rs/upload/web/Spisak%20KO-20150521.zip — Republicki geodetski zavod.
https://wikidata.org/wiki/Track:Q108666108
↑ http://vidin.bg/wps/portal/vidin/municipality/international-colaborations
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_8afcaf315d75475b-1] ttp://web.archive.org/web/20160530172604/http://www.rgz.gov.rs/upload/web/Spisak%20KO-20150521.zip — Republicki geodetski zavod.
https://wikidata.org/wiki/Track:Q108666108

[_cc9738619cc057f0-2] ttp://vidin.bg/wps/portal/vidin/municipality/international-colaborations

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]

[6]