Велика Плана (серб. Велика Плана) — Сербиянең Подунай округы Велика-Плана[d][1] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Велика Плана
БайракИлтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия
Нәрсәнең башкаласы Велика-Плана[d]
Административ-территориаль берәмлек Велика-Плана[d][1]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 107 метр
Кардәш шәһәр Будва[d], Конселиче һәм Радовиш[d]
Мәйдан 345 км²
Почта индексы 11320
Рәсми веб-сайт velikaplana.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 026
Номер тамгасы коды VP
Карта
 Велика Плана Викиҗыентыкта

Географиясе

үзгәртү

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 107 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[5]

Демография

үзгәртү


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. 1,0 1,1 https://velikaplana.rs/turisticki-vodic/
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.