Байша (серб. Бајша) — Сербиянең Воеводина автоном крае Бачка-Топола[d][1] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[2][3][4]

Байша
серб. Бајша
маҗар. Bajsa
Илтамга
Сурәт
Рәсми исем Бајша һәм Bajsa
Дәүләт  Сербия[1]
Административ-территориаль берәмлек Бачка-Топола[d][1]
Сәгать поясы UTC+01:00 һәм UTC+02:00
Халык саны 2568 (2002)
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 107 метр
Почта индексы 24331
Карта
 Байша Викиҗыентыкта

Географиясе

үзгәртү

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 107 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

үзгәртү

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.[5]

Демография

үзгәртү
Ел Халык саны
2002 2568


Искәрмәләр

үзгәртү
  1. 1,0 1,1 1,2 http://web.archive.org/web/20160530172604/http://www.rgz.gov.rs/upload/web/Spisak%20KO-20150521.zipRepublicki geodetski zavod.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

үзгәртү
  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.